Averzivna terapija

Čovek ne uzima narkotike ili pije alkohol zato što je to dobro, prestižno i donosi mnogo novca. Naprotiv, gubeći postepeno sve u životu, on postaje svestan problema ostavši sam sa svojim upropašćenim organizmom.

Zašto on i dalje uzima?

On je prinuđen da uzima zato što je navikao da u tome nalazi način opuštanja, zato što je u tome nalazio radost. I tada se voljena spustanca asocira sa uživanjem, iščekivanjem zadovoljstva, a kasnije i prekom potrebom.

A šta bi bilo ako se supstanca liši toliko željenih efekata?

Specijalisti klinike doktora Vorobjeva umeju da promene reakciju organizma na psihoaktivne supstance. Kao rezultat toga umesto zadovoljstva i opuštanja čovek dobija suprotne osećaje. Miris i ukus alkohola, pa čak i sama pomisao na alkohol izaziva napetost, strah, lupanje srca, osećanje nedostatka vazduha, jezu ili vrućinu, mučninu ili povraćanje. Ta krajnje neprijatna stanja izazivaju mržnju prema ranije željenoj supstanci. Čovek je se odlučno odriče i postaje ubeđeni pobornik trezvenosti.

Pomoću averzivne terapije se pored ravnodušnosti dodaje ka objektu bolesti dodaje užas, odvratnost i neprijatnost. To daje našim pacijentima više sigurnosti u budućnost i pozdano štiti od recidiva.

Posle takvih procedura pacijenti obično govore:

“Eto, sada nije ostalo nikakvih sumnji u trezvenost”
“Nema šanse da se vratim na staro”
“Kao da sam se ponovo rodio! Sada je stvarno otpočeo nov život. Hvala za sve!”