U Rusiji od droge godšnje umire 12.000 ljudi

2008.

nazad



Prof. dr Nikolaj Vasiljevic Vorobjev, šef najpoznatije ruske klinike za borbu protiv narkomanije "Vorobjev", gost nedeljnika "SVEDOK" (1)

U RUSIJI OD DROGE GODIŠNJE UMIRE 12 HILJADA LJUDI

Ljubica Raškovic

Nedavnim objavljivanjem specijalnog izdanja "Svedoka" - "SvedokMYSTERY: KAKO PREPOZNATI NARKOMANA U KUCI" - nismo bili ni svesni da smo cacnuli u Pandorinu kutiju.
Sam podatak da Srbija dnevno "koristi" najmanje 100 kilograma droge, da je slicna ili još rdavija situacija u zemljama u okruženju, da su postojeci zdravstveni kapaciteti nedovoljni, da su mnoge porodice u rasulu, i psihickom i finansijskom - pokazuje da smo pogodili u srž problema. Uz to specijalno izdanje "SvedokMYSTERY" nateralo je i druge medije, pisane i elektronske, da se pozavabe narkomanijom kao problemom, o narkomafiji se svakodnevno piše i mnogi pomaci su vidljivi.
Jedna od najpoznatijih klinika u svetu, "Klinika Vorobjev" u Moskvi, Rostovu, Sankt Petersburgu, Krasnodaru, po idejama doktora Nikolaja Vasiljevica Vorobjeva, koja ima svoj odeljak i u Zemunu, nagnala nas je da u goste pozovemo licno tvorca metode Vorobjev - doktora Nikolaja Vasiljevica, koji je bio gost nedeljnika "Svedok" i koji nas je upoznao do tancina sa radom svojih klinika, ali i daljim planovima u borbi protiv pošasti zvanoj droga.
Za ovaj, pomalo jublarni, 600 broj nedeljnika "SVEDOK" odvojili smo samo deo opširnog intervjua, a ceo intervju, sa fotografijama iz Moskve, Sankt Petersburga, Rostova na Donu, Krasnodara, Zemuna, i ispovestima pojedinih pacijenata objavicemo u novom specijalnom izdanju: KAKO IZLECITI NARKOMANA, koje ce se u prodaji pojaviti u martu.
SVEDOK: Probem narkomanije nije nov. Nije ni ruski, ni srpski, vec svetski. Vaš institut u više gradova Rusije je medu najpoznatijima u svetu, imate kliniku i u Srbiji, u Zemunu, ali sve to izgleda kao kap u moru narkomanije i narkomafije?
Nikolaj Vorobjev: Naša klinika u Srbiji je posledica cinjenice da se dobar glas daleko cuje. Mi smo, svojevremeno, kod nas izlecili jednu devojku, Srpkinju, koja je prakticno umirala. Nju je, kod nas doveo njen otac, i ta devojka je sad izlecena, zdrava i ostala je da radi u Rusiji. I njen otac nam je predložio da otvorimo kliniku u Srbiji, jer i kod vas je narkomanija ogroman problem.
S: Koliko klinika imate u Rusiji?
N.V: Pet.
S: Kako je nastala metoda Vorobjev?
N.V: Mi, dok je postojao SSSR, nismo imali probleme s drogom, narkomanima i narkomanijom. Tek kad se sovjetska armija povukla iz Avganistana, a brigu o toj zemlji preuzela Amerika, pocela je prava invazija dilera i droge na Rusiju. Belosvetski narkodileri su krenuli na Ruse i Rusiju, koja nije imala iskustva sa tim zlom. Istina, u doba SSSR imali smo drugi problem, alkoholizam, koji je takode bolest, ali samo zvanican podatak da sad od posledica droge u Rusiji umire 12.000 ljudi je toliko šokantan, da je nešto moralo da se osmisli. Dakle, od 1990/91. kad smo se suocili sa epidemijom narkomanije, milion ljudi je u naletu obolelo, lecili smo ljude metodama koje smo ucili na akademijama, ali efekata nije bilo.
S: Koje su tada metode bile?
N.V: Najrasprostranjenije, daš coveku lek da mu ublažiš bol, ali to je bez ikakvog efekta na izlecenje i zaustavljanje epidemije. I onda sam, dakle pre skoro dve decenije, lansirao svoju metodu koja je pocela da daje opipljive rezultate. Istovremeno, proucavao sam i sve što se u svetu dogada, kako se u Americi i Evropi bore s tim problemom, kojim metodama, ali sam pratio i rezultate. Shvatio sam da se narkologija u SAD i u Evropi nalazi u velikom corsokaku i da su primenjivali samo dve metode: metadonsku i program "minesota". To, po meni, ne daje efekte i ne pomaže. Zato je moj plan da se klinika "Vorobjev" širi po svetu, jer sam ubeden da je to jedina metoda koja zavisnika može zaista da izleci.
S: Da to ne lici malo na samoreklamerstvo?
N.V: Ne, ne i ne. Pa kad bismo mi koristili marketinške metode koje koriste americka narkologija i njihove klinike u SAD i u Evropi, da za tri dana izlece bolesnika od narkomanije - ne bismo mogli da se odbranimo od pacijenata, a ni od para.
S: Hocete da kažeta da je na Zapadu lecenje skupo, a u Rusiji i Srbiji - jeftino?
N.V: Da, veoma jeftino.
S: Pa, koliko to mnogo košta na Zapadu, a kod vas je mnogo jeftinije?
N.V: Jedna americka firma u Švajcarskoj reklamira se kako narkomaniju leci za TRI DANA!! Istina po ceni od 20-40 hiljada evra, a zavisnika od alkoholizma odvikne isto za tri dana, ali za "samo" 10 hiljada evra...
S: Cekajte doktore, kako je moguce da se zavisnost izleci za tri dana, pa valjda bi se glumci, pevaci i mnogi bogataši, koje znamo kao teške zavisnike od droge, a koji su puni para kao brod, ocas posla ocistili od droge i bolesti zavisnosti?
N.V: Bio sam, video sam, gledao. Uslovi u tim klinikama su super i fenomenalni, ali su efekti - nikakvi. Medutim, ljudi iz SAD, Australije, idu tamo, jer su podlegli sjajnom marketingu. Umesto, ako vec stvarno žele da ozdrave, da dodu do Rusije ili Srbije i da se izlece i da sacuvaju mnogo para.
S: Opet ne odgovoriste: šta im rade za tri dana?
N.V: Cista hemija. Ali kad pomenuste da ovo što ja pricam može da lici na reklamu, hocu da vam ispricam jedan konkretan slucaj. Pre tri godine u Moskvu je dovedena, polumrtva devojka Jevrejka, koja je bila deset godina na najtežim drogama. Doktori sa moje klinike NISU HTELI ni da je prime na lecenje, bili su uvereni da je neizleciv slucaj. Bilo mi je žao mlade devojke, nisam hteo da je pustim da ode, ubedio sam njene roditelje koji su i sami vec digli ruke od svake nade u izlecenje i krenuli smo da je lecimo. Stvarno, bila je, kako vi kažete, živi leš. I, posle tri meseca lecenja, ali i njene volje da prestane da se ubija, evo sad mi se javlja telefonom, potpuno je izlecena, radi kod rabina i spasila se sigurne smrti.
S: Dakle, Vi smatrate da je narkomanija izleciva?
N.V: Tu devojku smo lecili tri meseca. U Moskvi, u Rostovu i Krasnodaru, a na vaše pitanje mogu da odgovorim kontra pitanjem: može li žena da bude samo malo trudna? Jer, ako bivši narkoman 10-15 godina ne koristi drogu, šta da se kaže: da li je on zalecen covek ili samo narkoman u apstinenciji? Ne može covek da bude samo malo narkoman. Ili jeste ili nije. Sredine nema. Kod alkohola, prica je malo drugacija, neko popije ponekad, ali nije alkoholicar. A drogu vam u pocetku daju i badava, samo da se navucete, a posle vam isisavaju poslednju paru, dok ne umrete.
S: Vaš metod, svakako, predstavlja tajnu, koju vi krijete koliko i recept za koka-kolu?
N.V: Bilo je pokušaja "krade" moje metode, ali... Dešava se, ali neki moji lekari su posle dva-tri meseca rada na klinici mislili da su popili sve znanje i krenuli su sami da rade, formirali su svoje klinike. Ali bez znanja ne ide, i oni umesto da su vežbali na miševima, pokušali su da eksperimentišu na ljudima...
S: Pa, možete li da se sacuvate od takvih, nepoštenih ljudi?
N.V: Nema recepta protiv izdaje. Da vam malo odgovorim: moja metoda ubija potrebu da budete zavisnik. Dolazili su i kod mene lekari iz SAD, Hong Konga, gledali i govorili - ne verujemo. Ali kad su videli rezultate i izlecene, morali su da veruju. To što oni u svojim metodama nisu stigli dokle sam ja stigao, ništa ne znaci. Moguce je da ce i oni naci svoj metod. Koristim psihološke metode, lekove i aparate. Za laike je to solidno objašnjenje, a sa lekarima bih morao da vodim strucnu raspravu, koja pak ne bi bila za novine i citaoce. Vec za strucnjake.
(U sledecem broju: Droga i trudnoca)



Izlečena narkomanka može normalno da rađa

World exclusive
@ Ljubica Raškovic


Dramatican podatak – da u Rusiji, prema zvanicnim podacima, od droge mesecno umire 12 hiljada ljudi, ili 144 hiljada godišnje, sam po sebi izaziva strah, zabrinutost i, pomalo – nevericu.
Uz to, dr Nikolaj Vasiljevic Vorobjev, osnivac najpoznatije ruske specijalne bolnice "Vorobjev" za lecenje bolesti zavisnosti, napominje da je broj možda i veci, ali da se – ne zna.
Srbija i Crna Gora takode su na udaru narkomanije i narkomafije, i ovde se svakodnevno umire, ali i pored dosadašnjih istraživanja reporteri „Svedoka“ nisu još pronašli pravu adresu – na kojoj se može dobiti bar približno tacan podatak.
Jedini podatak koji kruži u javnosti je, takode relativan – da se u Srbiji dnevno potroši sto kilograma droge, a da je broj zavisnika od ove pošasti 20. i 21. veka izmedu sto i 300 hiljada narkomana... U citavom svetu borba protiv narkomafije je u punom jeku, ali kako se tu vrti ogroman novac, mafija je, normalno, uvek u prednosti.
U knjizi – „DROGA I TERORIZAM“ (autori dr Radovan Jovic, dr Andreja Savic i mr Rajko Kuljaca), koja se nedavno pojavila u prodaji, pominju se konkretni podaci o narkomanima u Srbiji, i zemljama bivše SFRJ. Tako, prema njihovim istraživanjima, u Srbiji egzistira oko 100 hiljada zavisnika, a godišnje umire 150, mahom mladih, izmedu 16 i 22 godine. U Makedoniji je na teškim drogama najmanje 12 hiljada ljudi, u Crnoj Gori fantasticnih 31,5 hiljada zavisnika, a slicno je i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Dok autori knjige tvrde da u susednoj Albaniji ima preko 30 hiljada registrovanih narkomana...
Svaka zemlja, u granicama svoje moci i tehnicke opremljenosti bori se protiv ovog zla, a u Rusiji, prema zvanicnim evidencijama, u borbi protiv narkomafije angažovano je preko 40 hiljada ljudi.
U prošlom broju „Svedoka“, u prvom delu ekskluzivnog intervjua, dr Vorobjev nam je rekao da ta borba u Rusiji nije nimalo laka, jer se Rusija s tim suocila tek posle raspada SSSR-a, a pre toga narkomanija je bila gotovo zanemarljiva pojava. Ali je tada carevao – alkoholizam.
U specijalnom izdanju „Svedok-Mystery“ objavili smo niz podataka o borbi protiv narkomafije i narko-dilera, ali i sve jasnije angažovanje države, zdravstvenih institucija i Crkve...
Svedok: Da li u Rusiji Vaša klinika ima podršku države, bar onoliku - koliko država žmuri prema narko-mafiji?
Nikolaj Vorobjev: Nikakve pomoci nema. Mi smo, zapravo, zahvalni što nam uopšte dozvoljavaju da radimo. Prakticno, nemamo pravu pomoc države, zato što je i to, na žalost, kao i sve ostalo - pitanje konkurencije. Postoje mnoge državne ustanove i narkolozi koji se bave lecenjem narkomana, i oni nas ne podržavaju, jer - zašto da neko ide kod dr Vorobjeva na lecenje, kad može da se leci u državnim bolnicama. Sve se, automatski, vrti oko para.
S: U Beogradu, preciznije u Zemunu, u Ulici Sremskih boraca, imate Spacijalnu bolnicu, a cujemo da ste pokušali da je otvorite i u Hrvatskoj, ali bezuspešno?
N.V: Kada smo pokušali da otvorimo kliniku u Hrvatskoj, glavni narkolog je rekao „vi ovde nikada necete raditi“. Rekao je takode: „Mi ovde dobro lecimo, sami možemo da izlecimo ljude i nemamo potrebe za tim...“ Ipak, uveren sam da je to samo usko gledanje na problem, i da svima koji mogu da pomognu da se narkomanija bar zaustavi, treba pružiti šansu. Nezavisno iz kog politickog miljea dolaze.
S: Šta bi trebalo preduzeti da se Vaša klinika u Zemunu proširi?
N.V: Potrebno bi bilo da ima oko 50-100 kreveta i potrebni su uslovi da bi ljudi ostali na rehabilitaciji neki duži vremenski period, bar oko sedam meseci... U nekoj vrsti izolacije. Ali, naravno, poznato je da narkomana možemo poslati "i na Mesec", ako nema odgovarajuci tretman, on ce se opet vratiti svojoj zavisnosti.
S: Da li mislite da sve intenzivnije ucešce crkve u lecenju narkomanije, jednu zavisnost ne prevodi u drugu?
N.V: Ne, to je veoma dobro. Kada mi od zavisnika „uzimamo“ narkotike, ostane praznina u njima. Ako oni to ispune religijom, znaci praznina se popunjva, i to je dobro. Ta praznina se mora puniti necim, i mi to predlažemo. To može biti i religija, nebitno koja. Pozitivan efekat lecenja je kada covek pobeduje problem i duhovno raste. Otpocinje jedan zdrav nacin života, danju radi ili uci, nocu spava...
S: Ne bojite li se da tu Vašu metodu, koju ste modifikovali tokom dvadesetogodišnjeg rada, neko ne ukrade?
N.V: To se vec desilo i dešava se. To su probali naši saradnici koji su radili mesec, dva tri, i nešto su naculi kako se radi ova metoda.
S: Kako možete da se zaštite od toga?
N.V: Nigde ne možete naci recept protiv izdaje. Kod nas dolaze ljudi koji žele da nauce nešto i da bi stvarno naucili i postali eksperti, potrebno je dosta vremena. Imamo takve koji su radili kod nas dva, tri meseca i onda su otišli i poceli da se uce ne sudbinama ljudi umesto na životinjama.
S: Šta je to posebno u Vašem metodu, što bi kod ljudi prevagnulo da dodu kod Vas u specijalnu, a ne u neku drugu bolnicu? Rezultati? Procenti uspešno izlecenih?
N.V: To je jedina metoda u svetu koja uklanja maniju tj. patološku potrebu za narkoticima. Dolazili su narkolozi iz Amerike i Hon Konga, pogledali su našu kliniku u Beogradu, razgovarali su sa pacijentima, postavljali im pitanja i rekli da ne veruju da je tako nešto moguce. Ja sam im rekao: “To je vaš problem što ne verujete i što ne možete da razumete“.
S: Možete Vi, nama, mnogo toga da kažete, ali kako bi Vašu metodu prezentirao, recimo, neki lekar koji se u to razume, a bavi se i novinarstvom?
N.V: Sa stucnjacima koji se bave ovim problemom, moglo bi da se raspravlja o tome kako se to postiže. Bila bi to visokostrucna rasprava. Ali ljudima koji imaju taj problem nije važno šta se to radi, kako se radi, vec ih interesuje - rezultat. Inace, da vam malo udovoljim: to je kombinovana metoda koja je, inace, komplikovana. Kombinovana je lekovima, aparatima, a koristimo i psihološku terapiju.
S: Doktore, 'ajde malo da pojasnimo, šta Vi to nudite ljudima, osim medicinskog tretmana, koji možda mogu da dobiju i na drugom mestu?
N.V: Pacijentima pružamo mogucnost da pocnu nov život. U Rusiji statistika pokazuje da jedan narkoman povuce desetoro ljudi za sobom. Prakticno, ako „ocistimo“ jednog, mi smo spasili da ne bude desetoro novih.
S: Stalno se pominje, da nije problem, izleciti narkomana, vec – kako ga sacuvati da ne postane – povratnik?
N.V: Bilo je takvih primera, ali mahom to su ljudi koji se nisu lecili po punom programu. Naši uslovi su vrlo strogi i ljudi, koji žele zaista da se izlece, moraju to da ispunjavaju. Ako pacijent poštuje naše preporuke, onda pojavljivanje ponovnog vracanja u narkotike, ili pojavljivanje neke druge zavisnosti je prakticno nemoguce.
S: Koji je procenat izlecenja?
N.V: Oko 70–80 procenata.
S: Da ne preterujete?
N.V: Kad dodete u Moskvu, ili svratite u našu bolnicu u Zemunu, uvericete se...
S: Postoji li razlika izmedu muških i ženskih pacijenata? Koje je lakše izleciti?
N.V: Vecina zavisnika su muškarci, jer žene teže obolevaju. Zato se, medutim, zavisnost generalno leci teže kod žena nego kod muškaraca.
S: Zašto su žene teže za izlecenje?
N.V: Žene su generalno genetski i fizicki slabije. Po strukturi su drugacije od muškaraca, stabilnije su. Muškarci su više skloni avanturi, opasnostima i želji za adrenalinom, tako da njih to više privlaci nego žene. Žene su fizicki slabije, manja im je muskulatura, jetra, bubrezi... i zato lakše obolevaju i brže postaju zavisne.
S: Kad se devojka koja je bila narkoman izleci, da li ona posle toga može da zatrudni? I da li ima nekih pravila kojih mora da se pridržava da bi mogla da bude majka?
N.V: Može normalno da rada, kao što i muškarci mogu da imaju decu. Ja sam licno video nekoliko stotina dece svojih pacijenata, posle lecenja naravno i to su SVE zdrava deca.
S: Koliko je vremena potrebno posle lecenja da prode da bi ove, izlecene, osobe mogle da imaju decu?
N.V: Za muškarce dovoljno je oko mesec-dva dana, za žene je taj period malo duži. Mi savetujemo uzimanje nekih lekova posle lecenja, tako da nije preporucljivo zatrudneti dok se uzimaju ti lekovi.
S: Da li se dešava da deca bivših narkona postanu narkomni?
N.V: Uvek postavljam pitanje mojim pacijentima, "da li bi ti želeo da tvoje dete bude narkoman"? Za njih je to šokantno pitanje. U Rusiji romske porodice preprodaju narkotike i kod njih sam vidao da i njihova deca koriste narkotike. Što se tice mojih pacijenata, nisam vidao da njihova deca pocnu da se drogiraju.
S: Koliko Vam je pomoglo da se opredelite za borbu protiv narkomanije, što ste svojevremeno bili u vojsci SSSR-a?
N.V: Ja sam u Sankt Petersburgu završio vojno-medicinsku akademiju i tamo sam dobio fantasticno obrazovanje. Moskovski univerzitet je još jedno mesto gde sam dobio fundamentalno klasicno obrazovanje. Smatram da je to društvo bilo humanije i da je obrazovanje bilo bolje. Problem droge u SSSR-u nije postojao. Sada nema potrebe da Amerikanci prave atomske bombe ili da bobmbarduju Srbiju, dovoljno je samo da se dozvoli prodaja narkotika.
S: Ali nisu ni oni imuni na narkotike...
N.V: Zapadni svet je pragmaticniji od nas, i oni su izmislili metadon kako bi lecili taj problem, s tim što na ljude koji su na metadonu može da se stavi veliki krst, jer polako, ali sigurno, umiru...
S: Mislite da je i metodan druga vrsta zavisnosti, pa još i neizleciva?
N.V: Nije neizleciva zavisnost. Dakle, od metadona možemo da izlecimo coveka, medutim to se duže leci nego zavisnost od heroina. Ako bismo uspeli da dodemo do ušiju sveta, da saznaju za ovu metodu, ne bismo mogli da izlecimo sve, ali ako izlecimo bar 50 hiljada to bi bio vec uspeh.

Radikalna ideologija Dr. Vorobjeva


Januar 2008.