Zavisnost od sedativa
Zavisnost od sredstava za smirenje, sedativnih sredstava. Trankvilizatori (od lat. tranquillo – umiriti)
Praktično su svi ljudi koji žive u gradovima pod stresom.
Veoma često zbog problema na poslu, u školi ili porodici javlja se emocionalna nestabilnost, napadi panike, depresija, uporne nekontrolisane misli, stalno vraćanje na uznemiravajuću situaciju, nesanica.
Oko 60% muškaraca i žena uzrasta od 25 do 50 godina prinuđeni su da povremeno ili redovno pribegavaju upotrebi medikamenata, alkohola ili narkotika da bi izašli na kraj s problemima na poslu ili u porodici. (Istraživanja – National Institute on Drug Abuse, SAD, 2002. god.).
Iz raznih razloga koji su povezani s upotrebom sedativnih preparata (predoziranje, suicid, nesrećni slučaj) umrlo je mnogo poznatih ljudi, kao što su Merilin Monro, Hit Ledžer, Majkl Džekson, Elvis Prisli.
Do XX veka uobičajeni način za otklanjanje uznemirenosti bilo je konzumiranje alkohola, što je verovatno najstariji način za smirivanje. Sve do 50-ih godina prošlog veka uznemirenost se lečila solima broma i barbituratima. Tridesetih godina prošlog veka naučnici su otkrili da upotreba bromida ima mnogo neželjenih dejstava i da može da izazove toksično trovanje. Barbiturati, kao što je fenobarbital, su se najčešće koristili kao trankvilizatori. Međutim, ubrzo je postalo očigledno da oni brzo razvijaju fizičku zavisnost i da oni ljudi koji prestanu da ih uzimaju osećaju teške posledice. Početkom 50-ih godina prošlog veka naučnici iz laboratorije „Roše“ sintetizovali su novu grupu jedinjenja i nazvali je benzodiazepini. Prvi benzodiazepin – hlordiazepoksid (Librium) otkriven je 1960. godine. Zatim je 1963. usledilo otkriće još jačeg preparata diazepama (Valijum). Ova dva preparata su brzo zauzela vodeću poziciju na tržištu lekova za uznemirenost i nesanicu. Do 1970. godine oni su bili medicinski „bestseleri“ u Americi. 1975. godine više od stotinu recepata je propisano samo za benzodiazepine.
Neželjena i opasna dejstva
Postoji niz uzroka koji određuju komercijalni uspeh benzodiazepina. Jedan od njih je da efikasno pomažu pri uznemirenosti i izazivaju spavanje. U današnje vreme benzodiazepini (ksalol, bromazepam, bensedin, lorazepam) su postali popularni preparati za lečenje nesanice i emocionalnih rastrojstava. Ali danas se vode rasprave na temu opravdanosti lečenja emocionalnih rastrojstava jedino benzodiazepinima, pogotovo kad se radi o dugotrajnom lečenju. Često benzodiazepine ne propisuju psihijatri koji su specijalizirali lečenje fizioloških rastrojstava, već specijalisti različitih profila koji nemaju odgovarajuća znanja u ovoj oblasti. Recimo, za lečenje emocionalnih rastrojstava koriste se trankvilizatori, ali oni veoma često ne rešavaju probleme. Sredstvo za spavanje pomaže da se zaspi, ali pilule neće poboljšati odnos sa supružnikom, neće popraviti situaciju na poslu i neće izaći na kraj s pravim uzrocima rastrojstva. Zapravo, oni u sebi nose opasnost postajući predmet zloupotrebe, kada osoba ne može da se oseća lagodno bez lekova. Pretpostavimo da je mladoj ženi propisan valijum da bi savladala neku kriznu situaciju u porodici. Recimo da nakon uzimanja ovog preparata ona odlazi s prijateljima na večeru i ispija dve flaše piva. Moguće je da bi u običnim okolnostima ona potpuno normalno podnela takvu dozu alkohola, ali budući da je pre toga uzela valijum, to je moglo da dovede do priličnog opijanja. I ukoliko ona pokuša kolima da se vrati kući nakon uzimanja ove kombinacije, gubitak koordinacije pokreta može da se završi fatalno. Pretpostavlja se da je kombinacija alkohola i sredstava za smirenje češći uzrok automobilskih nesreća, nego obična alkoholna intoksikacija. Nikad ne mešajte antidepresive i alkohol!
Nedavno je otkriveno da benzodiazepini mogu da utiču na pamćenje. Ovaj fenomen se zove anterogradna amnezija. Kada osobu koja spava pod dejstvom benzodiazepina probudi telefonski poziv, ona može da se kroz neko vreme ne seća ni razgovora, ni poziva. Sledećeg jutra koncentracija preparata u organizmu može i dalje biti velika i osoba može brzo da zaboravi šta je jela za doručak ili šta je pročitala jutros u novinama.
Pod dejstvom sedativa čovek može da izgubi kontrolu nad svojim ponašanjem, da bude razdražljiv, agresivan, paranoičan. Takođe se prepričavao slučaj kada je žena iz Los Anđelesa pod dejstvom sedativa ispalila osam metaka u svoju majku. Ovo je privuklo pažnju javnosti najverovatnije zbog toga što nije dobila kaznu koja je predviđena za ubistvo („preparat me je naterao to da uradim“), već je uslovno kažnjena nakon što je uložila tužbu protiv kompanije Upjohn. Pod pritiskom javnosti halcion je sklonjen sa tržišta Velike Britanije i Holandije.
Tolerancija na lekove i zavisnost
Navikavanje na preparat izaziva kod čoveka potrebu da bude stalno pod njegovim dejstvom i da povećava doze. Prestanak uzimanja lekova dovodi do apstinencijalnog sindroma (krize). Stepen težine i dužine krize zavise od doze, snage preparata, dužine njegovog uzimanja. Osnovni simptomi krize su: nesanica, uznemirenost, drhavica, pojačano lučenje pljuvačke i čak takve ozbiljne posledice kao što su pojave konvulzija. Jedan od problema u procenjivanju apstinencijalnog sindroma je povratak i jačanje simptoma krize – onog emocionalnog rastrojstva, za čije je otklanjanje preparat i bio propisan. Npr., zahvaljujući autobiografskoj knjizi Barbare Gordon iz 1979. godine i filmu „Plešem onoliko brzo koliko mogu“, razvila se opširna polemika u vezi sa preparatom valium (diazepam, bensedin). Barbara je bila uspešna profesionalna igračica. Po savetu lekara veoma visokim dozama ovog preparata održavala je svoje telo u dobrom stanju. Ona uverljivo opisuje simptome krize kada je prestala da uzima taj preparat:
„... Od ranog jutra počela sam da osećam nadolazeći nemir. Ali on se razlikovao od mojih uobičajenih napada besa. Osećala sam kao da su kratkotrajni udari struje kao igle prolazili kroz moje telo. Disanje mi je postalo ubrzano i počeo je da me obliva znoj... Koža glave je počela da gori kao da je ispod nje bio užaren ugalj. Zatim sam počela da osećam neprijatne male trzaje, grčeve; grčila se noga, ruka; ubrzo je jako drhtanje prelazilo u konvulzije“.
Samostalno skidanje sa tableta može biti opasno. A psihička nestabilnost, koja je i dalje prisutna, često je uzrok povratka tabletomanije.
Lečenje
Lečenje započinje dijagnostikom, zatim sledi detoksikacija koja omogućava da se smanje simptomi krize i da se organizam brže očisti. Nakon detoksikacije sledi faza lečenja psihičkih rastrojstava, odabir bezopasnih sredstava – psihostabilizatora, antidepresiva, preparata za korekciju ponašanja. Radi se i terapija aparatima koji dovode u ravnotežu neuromedijatore; informaciona terapija, psihoterapija, specijalne vežbe, nemedikamentni načini za uspostavljanje samokontrole. Nakon ispisa iz bolnice sledi ambulantno lečenje u cilju očuvanja rezultata lečenja.